Miroslav-Mika Antić - PTICA

1.

Ovo mi je prišapnula

jedna dugorepa ptica,
brbljiva, sveznajuća,
prozračna kao svetlost.

Hoćeš li da čuješ čaroliju
prišapnula je ćućoravo
i dotakla mi kljunom
rame i krajičak uha.

I rekla mi je čaroliju:
najvažnije na svetu,
to je:
umeti videti vetar
i čuti sneg kako pada;
umeti dotaći prstom
sumrak na prvom uglu
i osetiti na usni
sanjivi ukus mesečine.

2.

Ja se samo osmehnuh
lepoj dugorepoj ptici.
Jer i ja imam čaroliju,
nejvažniju na svetu.

To je:
videti nečije lice
i čuti nečiji govor
i dodirnuti rukom
nečiju ruku i kosu
onda, kad više nikog nemaš,

kad si ostao sam,

dok jedno veliko leto
napušta ove ulice
i ostavlja za sobom
žute pečate lišća
po pločnicima,
u krošnjama
i u sećanju.