Hugo fon Hofmanstal - NJIH DVOJE

S peharom punim vina crna

išla je, nežna kao srna.

Kako je lako koračala,

ni kap na zemlju nije pala.

Njegova ruka beše tako

sigurna k'o u malo kog.

Dojahav, on na mestu lako

ukipi plahog konja svog.

Ali kad ona bliže priđe

da mu iz ruke pehar da,

nešto ih tako teško skoli:

zatreptaše k'o lista dva,

te ruka ruku mimoiđe

i tamno vino tlom se proli.