Herman Hese – ZALJUBLJENI

U blaženoj noći tvoj prijatelj bdi,

još od tebe topao, još mirisom, tvojim pogledom,
kosom, poljupcima tvojim opijen.
O, ponoći,
o Meseče, zvijezdo i plava izmaglice.
U tebe voljena moja, moj san uranja,
kao u duboka mora
ili planinski bezdan,
razbija se o hridi i nestaje u peni
postaje Sunce, koren,
životinja, samo da bi s tobom,
samo da bi pored tebe bio.
Daleki Saturn kruži, a Mesec ne vidim,
vidim samo lik tvoj bled kao cvet,
i smejem se muklo
i opijen plačem,
nema više radosti, ni bola nema više,
samo ti, samo ja i ti, tonemo u svemirski bezdan,
u duboko more,
gubimo se u njemu
umiremo i ponovo se vraćamo na svet.