Gabrijel Garsija Lorka – KRAJ STUDENOG VRELA

Kraj studenog vrela srce mi počiva.

(Nitima ga omotavaj.
pauče zaborava.)

I voda izvora njemu priču priča.

(Nitima ga omotavaj,
pauče zaborava.)

Moje budno srce o ljubavi priča.

(Pauče tišine, tkaj mu
tvoju tajnu.)

I voda izvora slušaše ga tiha.

(Pauče tišine, tkaj mu
tvoju tajnu.)

Srce mi studenim vrelom se razliva.

( Ruke bele i daleke,
ne dajte da voda teče.)

I voda ga nosi pevajuć od milja.

( Ruke bele i daleke,
vodom sve oteče!)