Anđeoski lep, sav
milje rajsko,
lepši beše od mladića svih,pogled blag mu kao sunce majsko
kad mu s mora zrak odseva tih.
Kada grli - bezumlje nebesko! -
uzmu nam se usne, uzme sluh,
srca bukte, udaraju resko,
vine nam se put nebesa duh.
Kada ljubi - dodire opojni! -
ko plamena dva da spleteš tad,
ko da zvuci harfe mnogobrojni
uliju se u božanski sklad,
duh i duh se vinu, srljaju i lude,
usna, obraz plamte, podrhtavaju,
duša duši hrli - zemlja, nebo blude
oko dragih ko da iščezavaju.
Otišo je - zalud za njim grca
tupi uzdah, zaludu je sve.
Otišo je - i sva radost srca
u vapaju bez odjeka mre.
Коментари
Постави коментар