Brana Petrović - NE UMEM DA ŽIVIM A ŽIVI MI SE

Ne umem da živim a živi mi se

kad umrem rodiću se čini mi se

O bože bože šta učini tvoj sin
ti mu dade liru on je okači o klin

I jauknu strašno ko niko pre njega
odričući se i pesme i sebe i svega

Srbija je zemlja u kojoj za pića
pesnike tuku za nova otkrića

Kad postignem cilj i dospem u tminu
nek se zna da nisam im'o otadžbinu

Vreme je svemoćno ono zvezde melje
da se zna da nisam imo roditelje

Pa i majku svoju najsvetiju zoru
sam sam izmislio kao metaforu

Majku to sazvežđe što kroz beskraj brodi
dugo sam molio da me živog rodi

I rodila me živog ko žarulju
al me bez oružja pustila u rulju

I budući da sam prvi put van tmine
ne umedoh da se branim od svetine

I dotle je došlo o majko oprosti
vraćam se natrag u tebe kroz kosti

Samo sazvežđa mudra pamte u svom sjaju
kako mi je bilo tesno u beskraju