Rabindranat Tagore – KAO PESMA

Ruke nam se obavijaju, oči nam se upijaju,

tako počinje povest naših srdaca.

Noć je u martu, mesečina svetli;

Vetar nosi slatki miris žene;

Moja svirala leži na zemlji zanemarena,

a tvoj je cvetni venac nedovršen.

Ljubav ova između tebe i mene

jednostavna je kao pesma.

Tvoj preves boje šafrana opija mi oči.

Venac jasminov, koji si isplela za me,

opija mi srce drhatom kao hvala.

To je igra davanja i odricanja,

otkrivanja i ponovnog skrivanja;

Nešto osmeha i sasvim malo stidljivosti

i poneka tek, slatka, besmislena kavga.

Ljubav ova između tebe i mene

jednostavna je kao pesma.

Nikakve tajne izvan sadašnjice;

Nikakve borbe oko nemogućeg;

Nikakve senke iza ljupkosti;

Nikakvo pipanje u dubinama tame.

Ljubav ova između tebe i mene

jednostavna je kao pesma.

Mi ne lutamo iz reči u večito ćutanje;

Ne podižemo ruke svoje u prazninu

za stvarima izvan nade.

Zadovoljni smo onim što dajemo

i onim što dobijamo.

Nismo iscedili poslednju kap radosti

da iz nje pravimo vino patnje svoje.

Ljubav ova između tebe i mene

jednostavna je kao pesma.