Jovan Dučić – POBOŽNA PESMA

Na čemu zidam crkvu, na čem?

Na steni, pesku ili blatu?

Liči li strašni angel s mačem

Sudiji mome ili bratu?

Na mostu među obalama,

Zbunjen i krvav od svog lanca,

Koga ću noćas sresti sama -

Ubicu ili dobrog stranca?

Gospode, znam ti klicu čudnu

U svem mom dobru i u kvaru,

Jer ogledaš se meni u dnu -

Kao nebesa u bunaru.

Senka je tvoja dan što zari,

A ja te tragam u čas svaki:

O bože uvek nejednaki,

I drukčiji u svakoj stvari!

Hoćeš da saznam duhom holim

Sve zamke putem zlim i pravim,

Izdajstvo druga kojeg volim,

I laž u sreći koju slavim.

Ali ja stojim srca prazna,

Za svaku tajnu zla i dobra;

Ruku je moju snašla kazna

Za plode koje i ne pobrah.

Iskušitelju, pun sam straha,

Po bespuću i blatu stida;

Smrzavam od tvog toplog daha,

U tmi bez svesti, zlu bez vida.

Ali sam nevin, jer ja stradam;

I čist jer čekam dan otkrića;

I novorađan jer se nadam;

I pijan samo od tvog pića!

Hulim u misli koju rodim,

A tobom trepte moje strune:

Ne vidim puta kojim hodim,

Ali su oči tebe pune.