Jovan Dučić – PESMA SRCA

Nestati u nečem koje srce vole,

Umreti u nečem besmrtnom! Svog mača

Baciti pred noge neke moći hole

Što je i od ruke herojeve jača.

Biti pred beskrajnim uzvišenog sitan;

I tražeći gorko sreću među nama,

Verovati najzad, u čas neumitan,

Da je san poreklo svima istinama.

No taj ostrv sunca sam pronaći; sjajni

Cilj sviju ciljeva i sveg večitoga!

Reći svome srcu da je svet beskrajni,

Jedno dobro za se, van ljudi i Boga.

Dobro, ne znajući da ima dobrota!

Hrabro, ne poznavši lovor ni izmirne!

Čisto, i ne čuvši da ima čistota:

Srce, kao sunce, da zlati što dirne.

I sjajno i slično samo svojoj meti,

Kao ozareno sunčanim aprilom,

Sve puteve sumnje tako da nadleti –

Ne dirnuvši zemlju drugče nego krilom.