Alogia - LAMENT

Još uvek ja sećam se,

tih godina lutasmo bezbrižno
mi pod zvezdama
iz sazvežđa naše mladosti.

I sećam se osmeha tvog,
očiju tugu što odaše ti
i tvojih reči pred put bez
povratka: Drugovi, odlazim,
dobro pamtite ono
što reći ću sad-
život je kao predivan san,
brzo se prekine.

Novembar, iznad nas kišni oblaci
sazvežđe prekrili,
nečujno jedna zvezda je
svoj kratak san odsanjala.

Sve bajke sad daleke su,
svi snovi prazni sad postali su,
neka tišina se davno uvukla u nas.

I možda nas gledaš sad ti,
možda se smeješ
sa zvezdama svim…
vidim ti oči,
zvezdani sjaj bez granica

Bili smo drugovi,
iste snove smo bezbrižno sanjali,
leteli na krilima večnosti
do sazvežđa.

Slutili nismo mi da ćeš večno
u sazvežđu ostati.
Neka te naše zvezde
sad čuvaju tu umesto nas.

Večni sjaj nek dosegne
sve delove svemira,
jedan tren nek zastane sve,
do sazvežđa tada
mladosti jedne nek čuje se glas
"Molim te sačuvaj mesto za nas".

Alogia - LAMENT