Mira Alečković - TIHO

Nestajem tako u ovo veče

kada se nebo u moru budi,

postajem i ja sama talas,

obalu daleku koji rubi. 

Sedim na steni - ćutim i gledam

kako belina oblak sivi.

jedinom srcu zapovedam

da smelo, gordo do kraja živi, 

da bude čovek, da ne vređa

ranu duboku koja već boli,

da tiho, tiho okrene leđa

onome koji ne zna da voli.