Ja svake noći
idem tvojom ulicom.
Prozor otvoren.
Ti čekaš.
Prolazim pored bašta.
U granama se smenjuju
godišnja doba.
Čas sam beo od snega,
čas zelen od proleća.
Svake noći gledam izdaleka:
prozor tvoj da li sija.
Ako sija
tad i u meni zasija.
Idem tako:
čas mokar od jeseni,
čas prašnjav od leta.
Ali jednom kada dođem
u prozoru biće tama.
Ja stojim i ne verujem:
Otišla bez zbogom!
Prozor otvoren.
Ti čekaš.
Prolazim pored bašta.
U granama se smenjuju
godišnja doba.
Čas sam beo od snega,
čas zelen od proleća.
Svake noći gledam izdaleka:
prozor tvoj da li sija.
Ako sija
tad i u meni zasija.
Idem tako:
čas mokar od jeseni,
čas prašnjav od leta.
Ali jednom kada dođem
u prozoru biće tama.
Ja stojim i ne verujem:
Otišla bez zbogom!
ОдговориИзбришиVolim što je i sam svestan da niko neće biti čeka doveka!
Znao je on mnogo toga :) Pa i to, iako je bio pjesnik :) :) :)
Избриши