Branko V. Radičević – KAD MATI BIJE

Ponekad mati bije:

al’ – to je već kraj sveta.
Da je otac – radije bi otišla da pije.
I vratila bi se, možda, tek u zoru plavu,
razbivši od besa nekoj čaši glavu.

Al’ mati nije otac, jer mati je – mati.
Ne može mati da pije, mati može da pati.
I ona bi ko otac, kad se ljutit vrati,
bar po vojničkom sanduku da mlati.

Al’mati je mati i tu se tajna krije.
Kako li će ona svog sina da bije.
Nije ona otac, u sutonskoj tami
da promaši i sanduk vojnički odalami.

Susedi tad kite prozore i vrata

I groze se: ala bije strašni tata

Mati uzme konac i sina svog veže.

Mašnicama mekim da mu bude teže.

Paunovo pero na zidu se vije.

To će biti prutić kojim će da bije.

Još i rubac beli iz komode uze.
Ako ga zaboli, da mu briše suze.

Tako bije mati.
Al’- to je kraj sveta.
Da je otac, radije bi otišla da pije
I vratila bi se, možda, tek u zoru plavu,
razbivši od besa nekoj čaši glavu.