Ana Ahmatova - SAHRANI VETRE MENE

Sahrani, sahrani, ti vetre, mene. 
Najbližih mojih na pogrebu nije.
Okolo mrtvih već lutaju sene,
I disanje je zemlje potmulije.

Biće moje beše slobodno i žedno
Ko i ti i htede još životne muke.
Pomiluj, vetre, ovo telo ledno
I prekrsti mu u nedrima ruke.

Zatvori na njemu ovu crnu ranu
Pokrovom tkanim od večernje tame.
Naredi sutonu plavome, svečanu
Da nada mnom čita tihe psalme.

Da bi bilo lakše osamljenoj meni
Sna poslednjeg zgasit' buktinju goruću,
Šumite svom snagom, visoki jaseni,
O proleću, o mome proleću.






Коментари


  1. Jaka pesma... Pesnikinja je dosta tragična, čini mi se...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. "Zakačila" Staljinovo vrijeme, proglašena "buržoaskom" pjesnikinjom i bilo joj zabranjeno da piše, a suprug i sin poslatu u logor gdje je suprug i pogubljen. Tek poslije Staljinove smrti joj dozvoljeno da objavljuje pjesme.

      Избриши

Постави коментар