Ivan V. Lalić – PRSTEN

Sve ovo što se sakriva u ništa

Svetluca sjajem netaknute rude;

Što ne postoji, moglo je da bude

Ili postoji izvan odredišta.

U rudi prsten, da venča prisustvo

Nepostojećeg s prepoznatom javom;

U rudi vatra, da proključa lavom,

Neiskusano kad hoće iskustvo.

Sve ovo što se sakriva u ništa

Dodiruje me na ivici bdenja

Da me opomene, il da me menja - 

Tako u krošnji stabla koje lista

Iza visokog zida gubilišta

Pevaju ptice. Namera je ista.