Uroš Pajić - ŠTA BIH VOLEO

voleo bih da se

vozimo tramvajem

i onda nestane struje

i mrak je i ne može

da se izađe

iz tramvaja

i ljudi se plaše

mraka i preturaju po

džepovima i traže upaljače

šibice

a nas baš briga

mi se ljubimo

voleo bih da je zora

i grad je prazan

nikog sem nas

i jedino se čuju naši koraci

voleo bih da se kao brijem

i onda ti odnekud naiđeš

i poljubim te

i ostavim ti belu bradu od

pene

baš si smešna

sa tom bradom

voleo bih da ležimo

i slušamo muziku

to je sve

voleo bih da putujemo

na primer vozom

i napolju magla ili sneg

a pored tebe toplo

i kako se uspavljujemo

više nismo sigurni

gde smo ni kuda idemo

i to je sada manje važno

voleo bih da sam spavao

i sad ležim budan

ne otvaram oči

a znam da si tu

tiho jedeš jabuku

voleo bih da jedemo

pečen hleb ili keks

i to je bučno

pri svakom zalogaju

smejemo se jedno drugom

očima jer su nam usta puna

voleo bih da ne mogu da zaspim

i onda ti malo kradem ćebe

a ti da se utopliš

priljubljuješ se uz mene

voleo bih da ti napravim

jednu malu pticu od papira

a ti mi je posle mnogo godina

pokažeš

i pitaš me

da li se sećam

voleo bih da zajedno

gajimo biljku

i da krijući

jedno od drugog

pričamo sa njom

voleo bih da sedimo na obali

i da kad odemo

u pesku ostanu otisci

naših tela

voleo bih da sam negde

miran i odsutan

i da najednom negde

osetim tvoje usne

voleo bih da ti tiho

govorim na uvo

tako o tome

šta bih voleo

voleo bih da manje pričam u sebi

jer kad pričam u sebi

pričam o tebi

a mnogo pričam

voleo bih da zatvorim

teglu ili bocu

najjače što mogu

i ti onda tražiš

da ti otvorim

voleo bih da hodamo

i načas je staza uža

i tih par trenutaka

koračam iza tebe

i udišem tvoj miris

voleo bih da pijemo

nešto toplo

i gledamo se

preko šolja i kroz paru

u oči

voleo bih da vodimo ljubav

i posle premoreni brzo zaspimo

i oboje sanjamo isti san

kao mi vodimo ljubav

voleo bih da je ovo poslednji put

kako ti govorim o tome

šta bih voleo

jer kažu

što se kaže neće biti