Persi Biš Šeli - POSVEĆENO

Ta pogledaj me - ne krij oči svoje

nek ljubavlju se iz mog oka hrane;
ona je slika te lepote tvoje
što k'o odblesak u mom umu grane. 

Ta prozbori mi - tvoj je glas k'o jeka
iz srca moga, pa mi uho čuje
da već me ljubiš. K'o gospa si neka
kraj ogledala što o sebi snuje, 

o svome licu koje u njem' gleda.
Ja crpem život dok te okom pratim,
a slatko to je. O, kako si nežna
kad žališ mene što toliko patim.