Momčilo Nastasijević - SONET NJOJ

Lepa si, za dalje ja ostajem nem. 

Zašto? Ako i to pokušam reći,
Moj bol postaje sve veći i veći
I kao smušen ulicama grem.

Blaga si, kažu blagost ti zanosi
Druge; ali za mene si kam
Starinske statue. Ja patim sam,
Jer beznadna ljubav utehe ne prosi.

Kažu da ti duša gorko jeca
Zbog tuđeg bola; za onog što pati
Da imaš reč blagu, utešnu i meku,

Da hrabriš onoga što pod krstom kleca.
Vaj! dok si drugima i sestra i mati,
Meni si ko Sfinga starinskom čoveku.