Hajnrih Hajne – LORELAJ

Ja ne znam šta treba da znači

Ta tako tugujem,
O nekoj starinskoj priči
Jednako umujem.

Tu mirno protiče Rajna,
Hladno je, hvata se mrak!
Na vrhu brega igra
Poslednji sunčev zrak.

A na tom bregu se vidi
Lepote devojke stas;
Ona sva u zlatu blista,
I zlatnu češlja vlas.

Sa zlatnim češlja je češljem,
I peva još uz to,
A glas od pesme zvuči
Silno i čudesno.

Lađara u malom čunu
Njen divlji zanosni ton;
Na stene ne gleda dole,
Već gore gleda on.

I sad lađaru i čamcu
Ja mislim da je kraj:
A sve to sa svojom pesmom
Učini Lorelaj.

(LORELAJ – po staroj germanskoj legendi čarobnica, koja je svojom pjesmom mamila mornare i razbijala im brodove)

https://www.youtube.com/watch?v=2NvE8kMLe0I