Ranko Jovović - KRV

U praznu, praznu,

U porazno praznu prazninu
Prepoznah svoju Otadžbinu.
A prazna nije
Dok krv naša lije,
Dok krv naša ―
Naš Bog nas grije.
Naša je krv
Srce kosmičke provalije.
Ali našu krv ne može
Ništa da ubije.
Naša je sudbina bila i ostala ―
Proći kroz Pakao golih stopala.