Tražim pomilovanje za zgužvane misli
Za one koji se izgubili
i svoje srce stisli.
Za one koji klecaju pod teretom svog bremena
I koji ne znaju da za sve treba vremena
Za one koji hoće da na prečac
Postignu mnogo.
Tražim pomilovanje za one koji beže od života
I koji su zaslepljeni idejom
Da postoji divota
Jedino izvan naše planete.
i svoje srce stisli.
Za one koji klecaju pod teretom svog bremena
I koji ne znaju da za sve treba vremena
Za one koji hoće da na prečac
Postignu mnogo.
Tražim pomilovanje za one koji beže od života
I koji su zaslepljeni idejom
Da postoji divota
Jedino izvan naše planete.
Za one koji beže kao dete
Kad se pred njima ukaže problem
Kojem u oči treba pogledati.
Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razueju
Nije zato što ne umeju
Već zato što su se udaljili od sebe
I što njihovo srce težak teret grebe
Što su ga sami sebi natovarili.
Kad se pred njima ukaže problem
Kojem u oči treba pogledati.
Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razueju
Nije zato što ne umeju
Već zato što su se udaljili od sebe
I što njihovo srce težak teret grebe
Što su ga sami sebi natovarili.
ОдговориИзбриши"Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razumeju
Nije zato što ne umeju
Već zato što su se udaljili od sebe" 💐
Doći do sebe je najteže putovanje. Neki misle da je teže preći pustinju ili popeti se na Himalaje... Džaba ga bilo... To prostorno izmeštanje me nikad nije nešto privlačilo.... 🌜
Ne vjerujem ni ja mnogo u ta geografska širenja vidika... Ono što čovjek nosi u sebi, jedino to može i pronaći bilo gdje da ode, bilo što da gleda... Može da bude neki podsticaj, inspiracija, ali samo onome što već postoji unutar nas...
Избриши
ИзбришиTi si jedini jeretik što se tiče putovanja, kao i ja. Jedino priznajem putovanje koje će me dovesti do mora Jadranskoga. 🌅
Najbitnija su ona unutrašnja putovanja... Da, opet, citiram Antića:
ИзбришиJa sam svoja najčudnija, najlepša putovanja
prevalio kroz pustoš ove vetrovite glave.
I tu su stali beskraji o kojima, i ne slutiš...