Stefan Simić - DANAS BI TI BILA TI

(U znak sećanja na Milicu Rakić, trogodišnju devojčicu nastradalu za vreme NATO agresije 1999. godine)

Danas bi ti bila ti, a ne samo sena u očima onih koji te nisu poznavali…

Danas bi ti bila ti, a ne savest i opomena svetu…

Danas bi ti bila ti, nečije nešto, još jedan osmeh na korzou, još jedan glas u horu mladosti…

Danas bi živela svoju pesmu, življe i jače, od svih onih koje su ti napisane i posvećene.

Danas bi ljubila, danas bi te ljubili. Danas bi volela, danas bi te voleli, a ovako…

Imao sam deset godina tada, nešto više od tebe i znao sam o svetu isto koliko i ti. Gledali smo ga očima deteta. I mogao sam da prođem isto tako. Ne samo ja, već svi trogodišnjaci, petogodišnjaci, desetogodišnjaci… Nevini, nedužni, zagledani u nebo kako umesto ptica i sunca seje smrt…

Šta si mogla? Šta sam mogao? Šta su mogla sva deca sveta, osim da ćute i čekaju da odrastu. Tebi nisu dozvolili. Ni tebi, ni milionima onih koji su izdahnuli pre nego što su uopšte uspeli da udahnu život.

Danas bi ti bila ti, a ovako…

Obraćao bih se devojci a ne devojčici, obraćao bih se radosno tebi a ne prezrivo svetu…

Danas bi ti bila ti, neko za kim se okrećem, nečiji uzdah i čežnja, nečije sve…

Danas bi ljubila, danas bi te ljubili. Danas bi volela, danas bi te voleli…

Mada, znaj da te volimo i ovako…

Ne razlikujem rat od ratnog zločina, sve se vodi na istim stranicama zla. Ne razlikujem boju uniforme, zastave, glasove, ali zašto baš ti? Ti, u trećoj godini? Ti, u šarenim bojama detinjstva? Čija si ti pretnja i ko se tebi sveti? Nisi stigla ni da opsuješ, ni da povrediš, a kamoli…

Ne pominjem one koji su te ubili, za njih nema mesta u ovoj pesmi, ni u ovoj, ni u jednoj pesmi sveta, pomenuću samo Irak, Libiju, Avganistan…

Pomenuću još Vijetnam, Iran, Siriju…

Danas bi ti bila ti a ne savest i opomena svetu.

Danas bi ti bila ti, i jesi to, simbol jedne izgubljene bitke koja će nekada biti dobijena!