Šarl Bodler - ALBATROS

Često, zbog zabave, ljudi s boda love

Albatrose, silne ptice s Okeana,
Lene saputnice koje nebom plove
Nad lađom što klizi niz prostranstva slana.

Kad ga na pod stave, uhvaćen i svladan,
Car azura tada raširi kraj tela,
U svom batrganju nespretan i jadan,
Ko ogromna vesla, duga krila bela.

Taj krilati putnik kako je sad bedan!
Tako lep maločas, sad se smešno valja;
Po kljunu ga svojom lulom dira jedan,
Drugi hrama, glumi krilatog bogalja.

Pesnik sliči caru oluja i bura
Što se strelcu smeje sa oblačnog svoda
Na tle prognan, gde ga svet s porugom gura,
Od džinovskih krila ne može da hoda.