Milan Rakić - OBNOVA

Hoću na jednome svečanom opelu

da sahranim ono što prošlošću zovu.

I da ti donesem tada dušu novu,

bez ijedne pege negdašnje - svu belu.

I hoću da onog časa, kad na mene

padnu kose tvoje i poljubac jedan,

budem kao nekad bezazlen i čedan,

da prvi put poznam čar ljubljene žene;

i da sav u tvojoj beskonačnoj moći,

očaran, bez svega što me davno guši,

osećam pod sjajem ove prve noći

kako se u mojoj obnovljenoj duši,

uz veselu pesmu razdraganih gnezda,

dok šušti topola i miriše lipa

i radosno nebo mesečinu sipa,

tajanstveno rađa novo jato zvezda...