Miroslav-Mika Antić - SENKA

Zbog svega što smo najlepše hteli

hoću uz mene noćas da kreneš.

Ma bili svetovi

crni,

il beli,

ma bili putevi hladni,

il vreli,

nemoj da žališ ako sveneš.

Hoću da držiš moju ruku,

da se ne bojiš

vetra i

mraka,

uspravna i kad kiše tuku,

jednako krhka,

jednako jaka.

Hoću uz mene da se sviješ,

korake moje da uhvatiš,

pa sa mnom bol

i smeh

da piješ

i da ne želiš da se vratiš.

Da sa mnom

ispod crnog neba

pronađeš hleba komadić beli,

pronađeš sunca komadić vreli,

pronađeš života komadić zreli.

Il crkneš,

ako crći treba

zbog svega što smo najlepše hteli.