Volt Vitman - O KAPETANE, MOJ KAPETANE

Posvećeno Abrahamu Linkolnu

O kapetane! Moj kapetane! Strašna je plovidba svršila!
Pobijedismo! Najgora oluja nije nam broda skršila,
Luka je blizu, zvona čujem, klicanje ljudi i trk,
Dok oči prate čvrsti naš brod, što pristaje smion i mrk!
Ali o srce! Srce! Srce!
Na palubi je moj kapetan,
U svojoj rujnoj krvi leži,
Mrtav i ledan.

O kapetane! Moj kapetane! Ustaj! Čuj: zvona biju!
Ustaj! Za tebe trube ječe i zastave se viju,
Za tebe vijenci, cvijeće, i ljudi što se stiču
Na molo hrpimice. Slušaj! To tebi željno kliču.
O kapetane! Oče!
Ko u snu nekom gledam
U naručju mi ovdje ležiš
Mrtav i ledan

Usne su mu blijede, mirne, kapetan samo šuti,
Bezvoljno bilo mu stoji, ruke mi ne ćuti.
Usidrio se brod naš, dovršen naš je put,
S plovidbe strašne vratismo se, cilj je postignut.
Kliknite obale! Zvonite zvona!
A ja- sjetan i bijedan
Palubom šetam, gdje leži kapetan,
Mrtav i ledan.

drugačiji prevod

O kapetane moj! Naš prođe strašni put;

Dobijali smo što smo hteli, nesta talas ljut.

Luka je tu, i zvona su, oduševljeni ljudi;

Dok oči prate broda pramac, junačke mu grudi.

Al’ srce! Srce! Srce! O!

Teče krv k’o crven med,

Na palubi gde kapetan

Leži hladan, bled.

O kapetane moj! Sad ustaj, počuj zvona zvuk;

Zastava za tebe je, za tebe trube huk,

Za tebe cveće, ukrasi, obale su pune sve

Mnogi ljudi došli su, svi oni zovu te.

Kapetane, oče moj,

Sad ustaj, to je red;

Jer san je to da na palubi

Ležiš hladan, bled.

Kapetan ne odgovara, tih je otac moj,

Ne oseća moju ruku, nema damar svoj,

A brod je  na sigurnom, njegov prođe put;

On dobitnik je, pobednik, on pređe talas ljut,

Hajd’ obale, zvon’te zvona,

A u srcu led;

Na palubi moj kapetan

Leži hladan, bled.