Voleo
bih da smo draga, bele ptice iznad mora!
Nas zamara čak i blesak ugašenog meteora;
U srcima našim zvezda na obzoru sinje noći
budi draga bol i tugu, koji nikad neće proći.
Zamorni su ti snevači, ljiljani i ruže krasne,
ah, ne sanjaj, draga moja, meteor što brzo zgasne,
niti blesak plave zvezde u večernjij prvoj rosi:
Voleo bih da smo ptice koje morska pena nosi!
Snim ostrvlje, Danaansko, naš zavičaj valoviti
gde nas tuga i prolaznozst nikad neće pohoditi;
Ljiljan, ruža, i gnev i bol nestali bi za čas tili
kada bi samo bele ptice iznad morske pene bili.
U srcima našim zvezda na obzoru sinje noći
budi draga bol i tugu, koji nikad neće proći.
Zamorni su ti snevači, ljiljani i ruže krasne,
ah, ne sanjaj, draga moja, meteor što brzo zgasne,
niti blesak plave zvezde u večernjij prvoj rosi:
Voleo bih da smo ptice koje morska pena nosi!
Snim ostrvlje, Danaansko, naš zavičaj valoviti
gde nas tuga i prolaznozst nikad neće pohoditi;
Ljiljan, ruža, i gnev i bol nestali bi za čas tili
kada bi samo bele ptice iznad morske pene bili.
Коментари
Постави коментар