Ostadoh te željan, jednog letnjeg dana,
O, srebrna vodo, iz tuđega vrela.To je bilo davno -
Svaka mi je staza danas obasjana
Suncem i ljepotom. Sreća me je srela.
Iz stotinu vrela žeđ moja sad pije,
Al` mira ne nađoh nigde, jer me nikad
Vatra prve žeđi ostavila nije.
Kako stih ima moć da otključa neka davna sećanja i reprodukuje ih hologramski, pa makar i 35 godina prošlo od tada.
ОдговориИзбришиCijeli ljudski život, i svoj, sa svim usponima i padovima, možemo prepoznati čitajući Andrića.
Избриши