Pablo Neruda - KAD UMREM

Kad umrem želim tvoje

ruke na mojim očima:
želim svetlo i žito tvojih ljubljenih ruku,
da me još jednom dirne njihova svežina,
da osetim nežnost što izmeni moju sudbinu.

Hoću da živiš dok te, uspavan čekam,
hoću da tvoje uši i dalje slušaju vetar,
da udišeš miris mora koji smo zajedno voleli
i da nastaviš da hodaš peskom kojim smo hodali.

Hoću da ono što volim nastavi živeti,
a tebe sam ljubio i pevao iznad svega,
zato cvetaj i dalje, rascvetana,
da bi dostigla sve što ti ljubav moja naređuje,
da bi sena moja prošetala tvojim vlasima,
da bismo tako upoznali razlog mome pevanju.