Rajner Marija Rilke – SAD DIVLJA RUŽA ZRE

Sada već crvena divlja ruža zre,

u leji jedva diše pozno cveće.
Ko nije bogat sada, kad leto mre,
taj nikada sebe sačekati neće.

Ko sada sav ne drhti kao prut
od preobilja slika koja buja
i proniče u svaki dušin kut,
čekajući noć da tminom zaleluja —
taj je, kao starac, prešao svoj put.

Toga nijedan sada ne greje plamen,
laže ga sve na javi i u snu;
pa i ti, Bože – Ti što ga kao kamen,
iz dana u dan vučeš prema dnu.