Branko V. Radičević - KAD MATI U VOJSKU PRATI

A jednom, kad porasteš,

mati te u vojsku prati.

Ne slutiš da su s druge strane
granice,
kao i ovde:
okićene železničke stanice.

I tamo vojnička mati
sina u vojsku prati.

I dok se puška
na ramenu desnom klati:
za tobom, nevidljiva, stupa i tvoja mati.

Ali gle, čak tamo, sa suprotne strane,
iza tuđeg vojnika i sina,
u isti čas —
njegova mati stane.

Jer svaki vojnik ima majku.
I majka je jedina.
A svaka majka ima
vojnika sina.

I čudićeš se dugo
i nikad nećeš saznati:
šta to u strašnom času
ruku tvoju zaklati.
I mesto smrt da seje,
ruka se tvoja pozlati.

Noć. Negde grozno zavijaju vuci.
Al tuđa mati prikrada se tvojoj ruci.
I dok progoreva i vlaži dlan tvoj grubi,
ona te u ruku ljubi.