Vladislav Petković Dis - POD PROZOROM

I sinoć sam bio pored tvoga stana.

Kô bolnik kad diše, kiša jedva teče,
Lišće šušti, plače, s mokrih, crnih grana;
Sumorno i mutno spustilo se veče.

Ulica je bila pokrivena mrakom,
Krovovi i kuće tonuli u tminu.
I ja sam se kretô laganim korakom
Kao čuvar mrtvih kroz aleju njinu.

Bojažljivo priđoh do prozora tvoga:
Modra, bleda svetlost na zavese pala.
Inače svud pusto, svud nigde nikoga,
Samo preko lišća noć je uzdah slala.

Poz prozorom zastah. Tu sam dugo bio
I drhtao tako bez glasa i moći:
Na zid ruku stavih pobožno i tio,
Ne mogah je dići, ne umedoh poći.

Najednom se trgoh. Kô da neko ide?
Misô moju preli krv mi uzrujana.
Ja bežati počeh. Da l' me kogod vide? . . .
I sinoć sam bio pored tvoga stana.