Kupa
po moru princ konja u peni.
Začuo:
“Prinče, okreni se meni!”
Dok frkće, striže, dok leti mu griva,
Konj prska, pljuska i sve dalje pliva.
“Ja sam kći carska” – glas onaj ga sledi,
“Hajde, s princezom noć, prinče, provedi!”
Evo, nad vodom i ruka već plovi,
Prinčevog konja za uzdu sve lovi.
Izroni, zatim, i prekrasna glava.
S kosom joj morska upletena trava.
Plave joj oči, i pogledi strasni –
Kapi po vratu, ko biseri krasni.
Princ smera: “Pričekaj, beštijo lepa!”
I naglo, čvrsto za kosu je ščepa.
Snažno je dokopa ratnička ruka:
Ona se brani, i moli, i kuka…
Brzo ka obali princ i plen plove.
Stigli su. Drugove hrabre princ zove.
“Dolazi, družino, ne budi lena!
Gle’te do kakvog sam došao plena…
Što ste u zbunjenoj gomili stali?
Takvu lepotu zar niste još znali?”
Princ se tad osvrnu…zbunjeno kroči:
I kriknu! Zgasnuše ponosne oči.
Na pesku ležaše, vide on lepo,
Čudo iz mora sa zelenim repom.
Rep mu, zavijen u košulju zmije,
Skoro iznemogo, trese se, vije.
Pena, ko potok, sa čela mu nagla,
Oči mu prekrila samrtna magla.
Hvataju pesak pobledele ruke,
Usne još lepeću prekorne zvuke…
Ode princ setan, ko ranjena zver,
Pamtiće uvek tu carevu kćer!
Dok frkće, striže, dok leti mu griva,
Konj prska, pljuska i sve dalje pliva.
“Ja sam kći carska” – glas onaj ga sledi,
“Hajde, s princezom noć, prinče, provedi!”
Evo, nad vodom i ruka već plovi,
Prinčevog konja za uzdu sve lovi.
Izroni, zatim, i prekrasna glava.
S kosom joj morska upletena trava.
Plave joj oči, i pogledi strasni –
Kapi po vratu, ko biseri krasni.
Princ smera: “Pričekaj, beštijo lepa!”
I naglo, čvrsto za kosu je ščepa.
Snažno je dokopa ratnička ruka:
Ona se brani, i moli, i kuka…
Brzo ka obali princ i plen plove.
Stigli su. Drugove hrabre princ zove.
“Dolazi, družino, ne budi lena!
Gle’te do kakvog sam došao plena…
Što ste u zbunjenoj gomili stali?
Takvu lepotu zar niste još znali?”
Princ se tad osvrnu…zbunjeno kroči:
I kriknu! Zgasnuše ponosne oči.
Na pesku ležaše, vide on lepo,
Čudo iz mora sa zelenim repom.
Rep mu, zavijen u košulju zmije,
Skoro iznemogo, trese se, vije.
Pena, ko potok, sa čela mu nagla,
Oči mu prekrila samrtna magla.
Hvataju pesak pobledele ruke,
Usne još lepeću prekorne zvuke…
Ode princ setan, ko ranjena zver,
Pamtiće uvek tu carevu kćer!
Коментари
Постави коментар