U
mojoj glavi stanuješ: tu ti je
Soba
i mali balkon s kog puca
Vidik
na moje misli najtananije.
Ponekad
slušaš kako mi zakuca
Srce
ko živi leptir iz kutije.
Ja
ti odškrinem vrata: niz basamake
Silaziš
u vrt za kog niko ne zna.
Na
povetarcu lebdiš poput slamke.
(Dok
za to vreme, možda: neoprezna
Stojiš
na nekom rubu, ispred zamke...)
Nekad
(u mojoj glavi dok baš skačeš
U
morsku penu, ispod sunca, gola)
Spazim
te kako po kiši preskačeš
Barice
i sva u blatu do pola
Žuriš
na posao s licem ko da plačeš.
Prolazi
dan za danom i sva svota
Vremena
tvog se po dva puta zbira:
Pa
pola oko moga klupka mota.
Vidim
sa tvoga lica punog mira
Da
ne znaš kako živiš dva života.
U
mojoj glavi stanuješ i dubiš
Crne
i bele hodnike za moje
Misli:
kako mi bežiš il me ljubiš?
Van
tebe druge misli ne postoje.
Samo
dok spavam ti se nekud gubiš.
ОдговориИзбриши"Vidim sa tvoga lica punog mira
Da ne znaš kako živiš dva života."
🌸 Apsolutno prekrasno 🌸
Pitam se samo, kako je on siguran da ona živi SAMO dva života?
Znam da pojedine žene žive u mnogim mislima...
A opet on to njoj ne govori...
Liči mi na ono : volim da gledam drugoga kako nekog gleda. Posle se okreneš i spazi da i tebe neko gleda sa svešću da ti gledaš onog koji nekog gleda. I tako u beskraj... :) 🌾
Gledamo jdno u drugo, tako u krug, i onada shvatimo da, u stvari, gledamo (tražimo) sebe :)
Избриши
ИзбришиHa-ha, možda i ona traži tebe, a i ti, vidim, tražiš sebe... pitanje je ko će pre da te nađe,.... :)
Ma svi, na kraju krajeva, traže sebe, teže ka cjelovitosti, samo je pitanje gdje se ko, i kako, na koji način, traži :)
Избриши