Ja sam prirodan
i znam kada je nešto izlišno.
Ima u mojim rečima nešto od napora ptica
Koje beleže u vazduhu puteve
I označuju čudo.
Ako se nešto talasa oko nas
Jedva čujno i nevidljivo,
To su reči što su se srele
Malopre
Dok se gledamo u oči.
Od njih je ostala samo još pesma tišine,
Malo strašna...
Potraži izvan mene
U padanju snega
Mir.
Ja hoću malo da gledam u belo nebo
Što je otišlo visoko
I oslonjen na same ruke koje nalazim ponovo
U sebi da pevušim neki tihi smisao.
i znam kada je nešto izlišno.
Ima u mojim rečima nešto od napora ptica
Koje beleže u vazduhu puteve
I označuju čudo.
Ako se nešto talasa oko nas
Jedva čujno i nevidljivo,
To su reči što su se srele
Malopre
Dok se gledamo u oči.
Od njih je ostala samo još pesma tišine,
Malo strašna...
Potraži izvan mene
U padanju snega
Mir.
Ja hoću malo da gledam u belo nebo
Što je otišlo visoko
I oslonjen na same ruke koje nalazim ponovo
U sebi da pevušim neki tihi smisao.
ОдговориИзбришиPonekad (kao sad) mi se učini da su ovo tvoji stihovi... Nekako mi liče ne tebe... Nemam objašnjenja zašto... :)
Možda zato što "sam prirodan i znam kad je nešto izlišno" :) :) :)
Избриши
ИзбришиHaha, to um odmah odreaguje na kontroverznu situaciju, ja se nisam ni trudila da potražim objašnjenje. Da jesam, možda bi i bilo upravo ovakvo kakvo ti predlažeš. Kažem, možda.... :)
Pa i "mozda" je dobar odgovor :)
ИзбришиA šta ti misliš? Ličiš li sebi na Raičkovića?
ИзбришиU svakoj poeziji, koja nam se dopadne, pronađe se ponešto za prepoznavanje :)
Избриши
ИзбришиDiplomatski odgovor... Ok, shvatam!
Istinit... Tako mi se čini da jeste :)
Избриши