Marina Cvetajeva – BELEZI

Ko da prenesoh goru u dol –

bol svoga tela.

Poznajem ljubav: to je bol

drhti put cela.

Polje u meni, tako se čini,

sazdaše za oluje.

Poznajem ljubav po daljini

što svemu blizu je.

Ko da su jamu u meni rili,

u osnovu, ka smoli.

Ljubav poznajem po žili

duž tela što boli.

Promaja kao grive pram

piri na Huna:

Ljubav po kidanju znam

najčvršćih struna

U grlu – tu rđa u tesnacima

i živa so je.

Ne znam ljubav po glasnicama

već po trncima

duž puti svoje.

Drugačiji prevod

Ko u skutu da preneh goru -
Bolna sam čela!
Ja i ljubav poznam po bolu
Duž celog tela.

Ko od mene da neko čini
Za oluje tle.
Ja ljubav poznam po daljini -
Bliska za sve.

Ko da u meni rov su rili
do samog vrela.
Ja i ljubav poznam po žili
Duž celog tela.

Bolnoj. Kao kad vetrić puhne
Grivu na Huna:
Ja i ljubav poznam kad pukne
Najčvršća struna.

Glasa – kad rđa glasne žice
živa so bela.
Ja ljubav poznam po glasnici,
Ne ! – po ge-žici
Duz celog tela !