Jovan Dučić – BOGU

Nikad se nisam na te bacio kamenom,

niti u svome duhu tvoj sjaj odricao;

I svoj put pređoh ceo sa tvojim znamenom,

svugde sam tebe zvao i svud te klicao.

Iz sviju stvari ti si u mene gledao,

tvoj gromki glas sam čuo u morskom ćutanju...

S bolom pred noge tvoje svagda se predao,

samo za tvojim žiškom sledio putanju.

A od tebe se nikad nisam odvajao,

stoga i ne beh samac u dnu svih osama...

Zbog tebe sam se kleo i za te kajao,

kad padne gorko veče po gorskim kosama.

U mašti sam ti bele svud crkve zidao;

I za molitve sam tvoje u zvona zvonio;

Za tvoga blagog Sina i ja sam ridao;

I đavola sam crnog s tvog krsta gonio.

A ti što sazda sunca i plod oranice,

bio si samo Slutnja, bolna i stravična:

Jer svaka Istina duha znade za granice,

jedino naša Slutnja stoji bezgranična.