Na visinama, gde je sveže
I svetlo i čisto i široko,
Borave moje misli, a ovde
Dole, gde ove reči pišem,
Okužen vazduh grudi steže,
Odmora nema budno oko.
Sputan živim i teško dišem,
Sve me je manje, sve sam niže,
Sve je mračnije i sve teže.
A u meni ko ranjen soko,
Melodija se jedna diže
O visinama, gde je sveže
I svetlo i čisto i široko.
To vam pišem da se zna, evo,
Da sam bedno umiruć pevo.
Borave moje misli, a ovde
Dole, gde ove reči pišem,
Okužen vazduh grudi steže,
Odmora nema budno oko.
Sputan živim i teško dišem,
Sve me je manje, sve sam niže,
Sve je mračnije i sve teže.
A u meni ko ranjen soko,
Melodija se jedna diže
O visinama, gde je sveže
I svetlo i čisto i široko.
To vam pišem da se zna, evo,
Da sam bedno umiruć pevo.
ОдговориИзбришиPesimista, kažeš?
Eh, kad bih počeo da nabrajam njegove pesimističke rečenice, stihove... Možda jedino može da se kaže da iz tog pesimizma, iz te njegove tame, koju čovjek može uvijek i u sebi da pronađe, u sebi pronalazi, opet zahvaljujući načinu na koji je on intrepetira, i onaj tračak svjetlosti koji vodi van, koji je prevazilazi.
Избриши