Desanka Maksimović – KAKVE TO VEZE IMA

Uporedi za jedan tren

ono što stvarnošću zovu,
sto, viljušku ili žlice,
kolevku, detinju igračku novu,
poljane, mora, potoke, ptice,
šumarke, smreke i breze,
bure vina, muzilicu mleka,
i crne jame
nebeskog bespuća daleka –
i kakve to ima veze?

Zamisli nasađenu kvočku
i po dvorištu paperjastu pilad,
i vola kako na reci pije,
i neznanca putem seoskim na točku,
i zamisli još što
običnije i opipljivije,
i zatim digni oči u neba provaliju –
i kakve veze s nebom ima to?

Neko govori o dečjoj gušobolji,
o tome kako se brdarice mese,
kako su se u medu pojavili mravi,
spore šta je dobro a šta zlo –
i kakve veze sa večnošću
ima sve to,
ti mravi i taj razgovor?

Zatim premeri zamišljenim šestarom
bar deo sazvežđa,
razdaljinu od zemaljskih do nebeskih međa,
od žiška svica do zvezda svetlucanja,
od magle nad vodom do nebeskih maglina –
i prepašće te kako naviknuto,
bez čuđenja i truni,
gledamo u to?

I nabroj sve što su stvorili ljudi,
pesme i slike, naučne pronalaske,
mostove i crkve, gradove nebodera,
bodljikave žice, zatvore i reze,
gasne otrove i maske,
veštačka sunca i veštačka jezera –
i kakve to ima veze
s ogromnom građevinom vasione,
s tačnošću kojom sunca po njoj rone?