Desanka Maksimović - BLAŽENSTVA

Blaženi oni što vole

zvezde umesto zlata,

mirno će ostaviti zemlju,

smešiće se kad idu

senkom tuđih palata.

Blaženi zanesenjaci

što u zemlji borave sna,

radostima njinim već nema

ni broja, ni konca, ni dna.

Blaženi srca čista,

ma kakvu im zadali ranu,

mahnuće rukom samo.

Gospoda oni vide

pre nego što pred njega stanu.

Blaženi oni što žive

na zemlji od bola svog.

Izmeđju svih jadnika

njih voli najviše Bog.

Blaženi razočarani,

ma šta da im se desi,

reći će svako veče:

"Zemlja jesi,

u zemlju ćeš otići."