Željko Krznarić – UMRO SAM A TI MI OPROSTI

дана
Umro sam, a ti mi oprosti 
što sam tako žureći
zaboravio ruku da ti stisnem...
i poljubim te onako
kako sam to uvijek činio odlazeći...

Oprosti mi što sam proljeće jedno
zauvijek u sebi odnio.
Ali sjeti se
ostale su pjesme
u desnoj ladici neuredno složene...
Snaći ćeš se...
Iz njih naprosto ljubav izbija.
Te pjesme... to sam ti sad ja.

Oprosti mi
nije bilo vremena za opraštanje
suviše smo se voljeli
da bi mogli nešto drugo.
Tako žureći nisam ni pomislio
da ćeš biti tužna zbog svega
i sad mi je žao zbog te praznine
koja nas dijeli
zbog toga što će nas jednu vječnost
zvijezde razdvajati
i što više neću moći usne da ti dodirnem...




Коментари

  1. Živim obilje knjiga10. 2. 2019. 00:58:00


    Razumem ga skroz... zabadava svest o večnom životu kad znaš da usana voljenog više neće biti... kida to, boli

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Miomir Čolaković10. 2. 2019. 01:21:00

      A možda će biti ako je život vječan? :)

      Избриши
    2. Živim obilje knjiga10. 2. 2019. 08:18:00


      Život jeste večni, odavno više ne silazim do tog pitanja.
      Ali, kao što u ovom životu ne prepoznajem ničije usne da sam ljubila u nekom prošlom, verujem da se ni u nekom budućem neću prepoznati ove iz sadašnjeg života. 💔
      Nema prepoznavanja, nema sećanja.... Odatle i žal moja, kao i pesnikova, čini mi se. 💕
      Ti možda imaš drugih iskustava, teorija...?

      Избриши
    3. Miomir Čolaković10. 2. 2019. 10:20:00

      Znači da nema žala za nekim usnama koje si nekada, u nekom prošlom, ljubila, jer nema ni saznanja o tome. Što je dobro. Isto tako neće biti žala ni da si ljubila usne iz ovog života, a žaliti sada za nečim što u budućem nećeš znati, nije baš mudro. Sada uživati u onome što se uživa, a ljepota toga na neki način u nama uvijek ostaje i ko zna na koji način se u budućem manifestuje.

      Избриши
  2. Živim obilje knjiga10. 2. 2019. 11:24:00

    Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Živim obilje knjiga10. 2. 2019. 11:27:00

      U pravu si, moj komentar zaista može asocirati na tvoj odgovor... Međutim, ja sam zaista mislila isto što i pesnik: u trenutku smrti voljenog ne mogu a da ne osetim tugu i žal, a spoznaja da ćemo se sresti u budućem životu mi ne donosi olakšanje, jer do prepoznavanja neće doći. Odatle mi nije pogrešna misao da je to kraj.... 😓
      A ovo neko stanje "trajnijeg" žaljenja za nečim mi nikad nije opcija.
      I da, sve ostaje u nama, svaka reč, svaki pogled, a kamoli poljubac prvi, drugi ... neki. I nisi isti kod drugog poljupca kao kod prvog, jer ovaj drugi nosi sećanje.... znaš i sam na šta mislim. :) 💕

      Избриши
    2. Miomir Čolaković10. 2. 2019. 11:44:00

      Neće doći do prepoznavanja intelektom, ali hoće intuicijom ili emocijom. Iz nekog razloga, nekad iz ljubavi, nekad zbog mržnje, opet se spajamo s nekim, ko zna od kada istim sa kojim smo bili već u odnosu. A žal kad idemo nas vuče nazad i opet stavlja u istu situaciju sve dok to iskustvo ne prihvatimo kao jedan zlatan trenutak koji nas je obogatio da možemo ići dalje, visočije, još bogatije.

      Избриши
  3. Živim obilje knjiga10. 2. 2019. 16:54:00


    Koliki sam komentar iskucala, ali je bloger odlučio da ga pojede. Hajde da kažem da ne žalim zbog toga. (već je prošlo par sati od tada pa sam u fazonu da ga nije slučajno pojeo, bolje da pišem nešto drugo!) 🍇
    Ali ovaj deo moram da ponovim: hoćeš da kažeš da intuicijom - emocijom možeš da prepoznaš koga si ljubio u prethodnom životu!? Majke ti, na koju foru to znaš!?
    Jasno mi je da sa nekim sada osetiš bliskost "na prvu loptu", ali to ipak nije dovoljan znak da si sa njim/njom bio u prethodnom "na poljupcima".
    Ne mogu da provalim neki drugi način, sem meditacijom.
    I, reći ćeš mi ili ne?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Miomir Čolaković10. 2. 2019. 19:51:00

      Istinsko znanje dobijaš u meditaciji, čišćenjem čakri i uvidom u tome šta one nose. Ali to je već, hajde da upotrijebim tu riječ, na nekom mističnokm nivou. Ovako možeš samo da vjeruješ da je život vječan, da postoji i u prošlosti da će biti i u budućnosti, ali je mnogo bolje ne znati dok se svijest potpuno ne pročisti i onda u potpunosti shvagte svi današnji odnosi i sve ono što sa sobom nose i koji je razlog da su uspostavljeni. Inače, ako se to radi na "vještački" način (regresija, hinoza...), onda može umjesto saznanja da donese mnogo nevolja.

      Избриши
    2. Živim obilje knjiga10. 2. 2019. 20:34:00


      Kažeš da nema tačnih odgovora dobijenih hipnozom, samo nevolja?
      Šta je napr. "nevolja"?
      Da li si ti shvatio "sve današnje odnose" ili lično poznaješ nekog s ovih naših YU prostora koji jeste?

      Избриши
    3. Miomir Čolaković10. 2. 2019. 21:04:00

      Mnogo toga iz ovoga života čovjek potiskuje, odbrambeni mehanizam radi, zaboravlja, a tek da rizikuje da se nešto iz proplij još "obruši" na njega.

      "Nevolja", jedna od mnogih i mogućih, npr da uđeš u prošli život i saznaš da ti je, recimo, današnji suprug tada bio sin ili otac. Ili da si ti njemu bila majka... Kad se svijest proširi toliko da će znati uzročno-poslediičnu vezu koja se rodila nekad u prošlosti, onda će to značiti istinsko pročišćavanje i pravo znanje zašto su te veze nastale i čemu služe

      Избриши
    4. Živim obilje knjiga10. 2. 2019. 21:39:00


      Ok, ok... to bi stvarno bila nevolja... To niti slučajno ne želim da znam.
      Generalno, ja moju radoznalost jako lako držim pod kontrolom. Ustvari, drži se sama, ja tu nikakvu akciju ni ne treba da vršim.

      Избриши
    5. Miomir Čolaković11. 2. 2019. 17:39:00

      Zato i jeste bolje neke stvari ne "čačkati".

      Избриши

Постави коментар