Kad smo bili veliki
kroz detinje nemire,
svi onako brljivi,
šmrkavi
i lajavi,
ludo smo izmišljali
neke svoje svemire
i bili smo krilati,
i bili smo zmajevi.
Igrali se piljaka
sa najlepšim zvezdama.
Crtali smo svetlošću
radoznala skitanja.
I uvek u srcima
ko u toplim gnezdima
znali smešan odgovor
na sva tužna pitanja.
Od juče smo ozbiljni.
I odjednom,
čudno:
kao da smo zgrčeni.
Kao da smo stali.
Sve oko nas izgleda
glupavo i budno.
Prvi put smo odrasli,
a prvi put — mali.
I prvi put sami smo
u prepunom svetu.
I odjednom,
izgleda,
ništa nije za nas.
Nevešti smo.
Zbunjeni
u rođenoj ulici,
zalutali zauvek
u ogromnom danas.
Kad smo bili veliki
do kuća,
do drveća,
do tornjeva,
planina
i do ptičjeg leta,
u džep nam je stao dan,
u zenicu okean
i stala nam još u dlan
polovina sveta.
Od juče smo ozbiljni.
I ma šta nas čudilo
— u svemu svom krilatom
kao da smo pali.
Kao da se oko nas
sve strašno probudilo:
prvi put smo veliki,
prvi put smo mali.
svi onako brljivi,
šmrkavi
i lajavi,
ludo smo izmišljali
neke svoje svemire
i bili smo krilati,
i bili smo zmajevi.
Igrali se piljaka
sa najlepšim zvezdama.
Crtali smo svetlošću
radoznala skitanja.
I uvek u srcima
ko u toplim gnezdima
znali smešan odgovor
na sva tužna pitanja.
Od juče smo ozbiljni.
I odjednom,
čudno:
kao da smo zgrčeni.
Kao da smo stali.
Sve oko nas izgleda
glupavo i budno.
Prvi put smo odrasli,
a prvi put — mali.
I prvi put sami smo
u prepunom svetu.
I odjednom,
izgleda,
ništa nije za nas.
Nevešti smo.
Zbunjeni
u rođenoj ulici,
zalutali zauvek
u ogromnom danas.
Kad smo bili veliki
do kuća,
do drveća,
do tornjeva,
planina
i do ptičjeg leta,
u džep nam je stao dan,
u zenicu okean
i stala nam još u dlan
polovina sveta.
Od juče smo ozbiljni.
I ma šta nas čudilo
— u svemu svom krilatom
kao da smo pali.
Kao da se oko nas
sve strašno probudilo:
prvi put smo veliki,
prvi put smo mali.
ОдговориИзбришиŽiva istina! Deca su toliko jednostavno spontana, ona mogu sve da reše, sve što im na pamet padne! Zato i jesu velika.
"znali smešan odgovor
na sva tužna pitanja."
Odrasli nemaju rešenja već brige, samim tim nemaju ni osmeh. (Ko se još smeje kad mora da brine, da se bavi ozbiljnim stvarima... )
Za smeh, ma i za najmanji osmeh odrasli treba da ulože energiju, a nalaze hiljadu izgovora da to ne urade...
Stvar je jednostavna - nemaš osmeh, mali si, imaš osmeh, veliki si. :)
Godine tu nisu u jednačini. Jedino je statistika poražavajuća u korist odraslih.
Sjetih se izreke (ne znam čija je), paragfraziraću je: Đeca žive, đeca se ne igraju, to samo odrasli tako misle. Đeca uvijek žive u sada i uvijek su potpuno u onome što rade u tom trenutku - ono što odrasli stalno pokušavaju da postignu.
Избриши
ИзбришиPoneki odrasli ponekad uspevaju da budu u sada. Evo ja napr. baš ovog trena. Mislim i ti baš onda kada budeš ovo čitao :)
Moguće... Samo biti u sada je biti uvijek u svjesnosti sebe, u svakom trenutku, na svakom mjestu, u svakoj situaciji... Biti kompletan u tome...
Избриши
ИзбришиNe verujem da ti nisi. Sebe neću da komentarišem.
Možda me opet precjenjuješ :)
Избриши
ОдговориИзбришиMožda bi mogao imati malo više poverenja u moj sud. :)?
Ok, vjerujem ti :) :) :) Reče ti da ti je DA 100% tačno, pa zašto onda da sumnjam :)
Избриши
ОдговориИзбришиE, konačno da se i nas dvoje razumemo! 😉
Dešava se i to :)
Избриши