Kod Ljermontova su zanimljivi motivi kojima se
savremenom, gotovo degenerisanom pokoljenju suprotstavlja ono starije koje je
umjelo da se bori i za sebe i za svoju otadžbinu. Ta, tipično romantičarska
antiteza, poznata i iz Gogoljevog Mirgoroda, posebno je naglašena u dvjema
Ljermontovljevim pjesmama o Borodinskoj bici — pjesmi Borodinsko polje
(1830—1831) i pjesmi nastaloj preradom Borodinskog polja — Borodino (1837).
Borodino je mjesto na kojem je ruska vojska, predvođena Kutuzovom, odnijela pobjedu nad Napoleonom. Poslije borodinske bitke nastalo je rasulo francuske armije i njeno protjerivanje s ruske teritorije. O tome je, do tada, napisano mnogo pjesama, ali je Ljermontovljeva sve nadmašila i bila najbolja. Napisana je savršenim jednostavnim jezikom, u formi dijaloga dvojice vojnika, koji ponovo preživljavaju tu poznatu i čuvenu bitku.
Po Tolstojevom kazivanju, Borodinska bitka mu je poslužila kao osnova, kao inspiracija, stvaralački uzor i “klica” za roman “Rat i mir”.
Miodrag Sibinović
BORODINO
- Reci mi, stari, zar je tako
Spaljena Moskva data lako
Francuskoj vojsci toj?
Ta vodila se borba smela?
Bilo je, vele, divnih dela,
Ne pamti zalud zemlja cela
Taj borodinski boj!
- Da, behu ljudi u to vreme,
Ne kao ovo vaše pleme,
Junaci - ne ko sad!
Zaslužili su oni bolje,
Al' proguta ih bojno polje ...
Moskva, da nije božje volje,
Ne bi ni znala pad!
Dugo smo uzmicali muklo,
A ljutite nas u boj vuklo;
Prekori starih lete:
„Pa zar je strah to, komandire,
Da tuđe izderu mundire
O ruske bajonete."
I najzad, eto, puklo polje:
Ne možeš zamisliti bolje!
I bedeme smo digli.
Čuljimo uši, tu se mora -
Jer, dok se tiho ljeska zora
I tmina plavi iznad gora -
Francuzi već su stigli.
Ja onda top svoj nabih dosta,
Počastiću baš, rekoh, gosta!
Pričekaj, mesje, stoj!
Čemu lukavstva, u boj amo;
Mi kao bedem biti znamo
I glavu ćemo svi da damo
Za zemlju i dom svoj!
Puškaranje dva dana traje.
Al' šta to nama, kivnim, daje?
Čekamo treći dan.
A tad se, najzad, reklo tako:
„Spremajte karteč sad polako!"
I, dok se polje stapa s mrakom,
Nervozni hvata san.
Legoh da spavam kraj lafeta,
Al' svu noć Francuz slavljem smeta
Kroz noćni zastor mrk.
Naš logor ćutao je grobno:
Ko čakov stari čisti kobno,
Ko oštri nož i psuje zlobno,
Grizući dugi brk.
Čim osvit uđe u noć snenu,
Najednom sve se bučno krenu,
Za strojem blesnu stroj.
I naš komandant - sila sama:
Pred carem sluga, otac nama . ..
Ali i njega uze jama:
Pade u bici toj –
On reče s ognjem ispod veđa:
„Vojnici! Moskva nam je s leđa!
Pridružimo se broju
Junaka što su za nju pali!" -
I obećanje smo mu dali,
I zakletvu smo održali
U borodinskom boju.
O, kakav dan! Dok dim se plete,
Ko oblaci Francuzi lete,
I sve na šanac naš.
Ulani, s kokardom i trakom,
Dragoni, s repom kao znakom,
Svi k nama dolaziše tako,
Svi nasrtaše baš.
Vi ne znate za takve bitke! . . .
U dimu plam, i seni vitke:
Za stegom leti steg,
Zvek gvožda, karteč svud odzvanja,
I ruke sustale od klanja,
A od granata nas zaklanja
Krvavih tela breg.
Oseti dušman ovog puta
Šta znači ruska borba ljuta
I bajoneti zli! .. .
Trese se zemlja - kao grudi,
Zgomilali se konji, ljudi,
A hiljade plotuna ludih
U dug se urlik sli. . .
I pade noć. Svi spremni stoje
Da sutra opet, novim bojem
Ispune sveti dug . . .
Al' začuše se dobošari -
Odstupi tuđin putem starim.
Sad se tek gleda ko krvari,
Sad se tek traži drug.
Da, behu ljudi u to vreme,
Odvažno, smelo naše pleme:
Junaci - ne ko sad!
Zaslužili su oni bolje,
Al' proguta ih bojno polje . ..
Moskva, da nije božje volje,
Ne bi ni znala pad!
Borodino je mjesto na kojem je ruska vojska, predvođena Kutuzovom, odnijela pobjedu nad Napoleonom. Poslije borodinske bitke nastalo je rasulo francuske armije i njeno protjerivanje s ruske teritorije. O tome je, do tada, napisano mnogo pjesama, ali je Ljermontovljeva sve nadmašila i bila najbolja. Napisana je savršenim jednostavnim jezikom, u formi dijaloga dvojice vojnika, koji ponovo preživljavaju tu poznatu i čuvenu bitku.
Po Tolstojevom kazivanju, Borodinska bitka mu je poslužila kao osnova, kao inspiracija, stvaralački uzor i “klica” za roman “Rat i mir”.
Miodrag Sibinović
BORODINO
- Reci mi, stari, zar je tako
Spaljena Moskva data lako
Francuskoj vojsci toj?
Ta vodila se borba smela?
Bilo je, vele, divnih dela,
Ne pamti zalud zemlja cela
Taj borodinski boj!
- Da, behu ljudi u to vreme,
Ne kao ovo vaše pleme,
Junaci - ne ko sad!
Zaslužili su oni bolje,
Al' proguta ih bojno polje ...
Moskva, da nije božje volje,
Ne bi ni znala pad!
Dugo smo uzmicali muklo,
A ljutite nas u boj vuklo;
Prekori starih lete:
„Pa zar je strah to, komandire,
Da tuđe izderu mundire
O ruske bajonete."
I najzad, eto, puklo polje:
Ne možeš zamisliti bolje!
I bedeme smo digli.
Čuljimo uši, tu se mora -
Jer, dok se tiho ljeska zora
I tmina plavi iznad gora -
Francuzi već su stigli.
Ja onda top svoj nabih dosta,
Počastiću baš, rekoh, gosta!
Pričekaj, mesje, stoj!
Čemu lukavstva, u boj amo;
Mi kao bedem biti znamo
I glavu ćemo svi da damo
Za zemlju i dom svoj!
Puškaranje dva dana traje.
Al' šta to nama, kivnim, daje?
Čekamo treći dan.
A tad se, najzad, reklo tako:
„Spremajte karteč sad polako!"
I, dok se polje stapa s mrakom,
Nervozni hvata san.
Legoh da spavam kraj lafeta,
Al' svu noć Francuz slavljem smeta
Kroz noćni zastor mrk.
Naš logor ćutao je grobno:
Ko čakov stari čisti kobno,
Ko oštri nož i psuje zlobno,
Grizući dugi brk.
Čim osvit uđe u noć snenu,
Najednom sve se bučno krenu,
Za strojem blesnu stroj.
I naš komandant - sila sama:
Pred carem sluga, otac nama . ..
Ali i njega uze jama:
Pade u bici toj –
On reče s ognjem ispod veđa:
„Vojnici! Moskva nam je s leđa!
Pridružimo se broju
Junaka što su za nju pali!" -
I obećanje smo mu dali,
I zakletvu smo održali
U borodinskom boju.
O, kakav dan! Dok dim se plete,
Ko oblaci Francuzi lete,
I sve na šanac naš.
Ulani, s kokardom i trakom,
Dragoni, s repom kao znakom,
Svi k nama dolaziše tako,
Svi nasrtaše baš.
Vi ne znate za takve bitke! . . .
U dimu plam, i seni vitke:
Za stegom leti steg,
Zvek gvožda, karteč svud odzvanja,
I ruke sustale od klanja,
A od granata nas zaklanja
Krvavih tela breg.
Oseti dušman ovog puta
Šta znači ruska borba ljuta
I bajoneti zli! .. .
Trese se zemlja - kao grudi,
Zgomilali se konji, ljudi,
A hiljade plotuna ludih
U dug se urlik sli. . .
I pade noć. Svi spremni stoje
Da sutra opet, novim bojem
Ispune sveti dug . . .
Al' začuše se dobošari -
Odstupi tuđin putem starim.
Sad se tek gleda ko krvari,
Sad se tek traži drug.
Da, behu ljudi u to vreme,
Odvažno, smelo naše pleme:
Junaci - ne ko sad!
Zaslužili su oni bolje,
Al' proguta ih bojno polje . ..
Moskva, da nije božje volje,
Ne bi ni znala pad!
ОдговориИзбришиPesma je vrlo intetesantna, nisam je ranije čitala.
Međutim, neobično mi je da ti u neki svoj extra izbor staviš ratnu pesmu...?!
Borodinska bitka, ili bitka za Moskvu, bila je inspiracija tolikim pjesnicima, romanopiscima (kako gore piše, i Tolstoj je tvrdio da mu je ova bitka poslužila kao osnova za roman Rat i mir), kao i istoričarima, koji su se bavili vojnim "nadmetanjem" dvojice velikana-vojskovođa, Napoleona i Kutuzova, da ova Ljermontovljeva pjesma, kao najbolja u toj oblasti o ovoj bici, zaslužuje da se nađe u svakoj antologiji, a kamoli u ovom mom izboru :)
Избриши