Zašto plačeš, draga, svu noć i dan ceo?
Izgubljena sreća još je uvek sreća!
I taj jad u duši što te na nju seća,
to je jedan njezin zaostali deo.
Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko,
sreća nikad ne mre, ni onda kad mine.
Taj eho kog jedva čuješ iz daljine,
to još ona zbori u tebi duboko.
U samotne noći kad žalosno šume
reke pune zvezda, gore pune sena,
do sluha ta pesma ne dopire njena,
no duša je sluti, čuje i razume.
I taj jad u duši što te na nju seća,
to je jedan njezin zaostali deo.
Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko,
sreća nikad ne mre, ni onda kad mine.
Taj eho kog jedva čuješ iz daljine,
to još ona zbori u tebi duboko.
U samotne noći kad žalosno šume
reke pune zvezda, gore pune sena,
do sluha ta pesma ne dopire njena,
no duša je sluti, čuje i razume.
ОдговориИзбриши"sreća nikad ne mre, ni onda kad mine."
Ovo nikad ne treba zaboraviti!
Čovek stvarno treba da je jak da se ovoga drži u času gubitka, u času najveće boli...
Istina, uvijek pamtiti, imati u vidu da to jeste tako, životna istina, koju nažalost često zaboravljamo
Избриши