Moje
srce, ptica divljine,
našlo je svoje nebo u tvojim očima.
One su kolijevka jutra.
One su carstvo zvijezda.
Moje su pjesme potonule u dubine njihove.
Pusti me samo da se vinem u to nebo,
u njegovo bespuće.
Pusti me samo da dijelim njegove oblake,
da širim krila u sjaju njegovoga sunca.
One su kolijevka jutra.
One su carstvo zvijezda.
Moje su pjesme potonule u dubine njihove.
Pusti me samo da se vinem u to nebo,
u njegovo bespuće.
Pusti me samo da dijelim njegove oblake,
da širim krila u sjaju njegovoga sunca.
ОдговориИзбришиKad se nekom zagledaš u oči odmah prelaziš u neki drugi "mod postojanja". Reči nisu potrebne, nejasno mi je tačno na koji način ide ta komunikacija, jedino što znam da su tu laži nemoguće... Što kažu pesnici: "čitam ti iz očiju".
Možda su zato u modi tamne naočare? :) :) :)
ИзбришиUh, Tagore je ono baš, baš...
Ne znam za modu, ali tamne naočare su mi obavezne!
ИзбришиPre sam mislila da je to zbog sunca, ali ti si mi, možda, otškrinuo neko prozorče u podsvest, nagoveštavajući još neke moguće odgovore zašto mi toliko nedostaju kad ih ne stavim. :)
A Tagore, ... da volim ga!
Ipak, priznajem da je tvoja ljubav jača. Nešto mi liči da ti je on ruku pod ruku s Jesenjinom ... :))))
Moguće, nešto ne želiš da drugi vide ... :) A možda i jeste samo zbog sunca :)
ИзбришиPaaaa... Tagore mi jeste zaista visoko, vrlo visoko na listi... Visokoooooo... :)