Miroslav-Mika Antić - POD STARIM MOSTOM

U meni večeras ova reka

razbija ogromna brda daleka,

muči se,

urliče,

razmiče klance

i kida svoje zelene lance

i rije kroz moje srce riđe,

jer mora nekuda da iziđe.

U tebi večeras ta ista reka

čudno je meka.

Sva je od mleka,

i čas je zlatna,

i čas je plava.

U njoj se ceo svet odslikava.

Svako u sebi reke druge

pod ovim istim mostom sretne.

Zato su naše sreće i tuge

tako drugačije istovetne.