Miloš Crnjanski - SMIRAJ

Setim se, kako su, u ljubavi,

                dragi, prvi dani.

Kad su ruke tople,

                kad se oči slede,

preletajući one kutove blede,

                oko usana...

Što drhte, protkani,

                mutnom tišinom

u kojoj su osmeh i tuga pomešani

                nesigurno i tamno.

Klatno zvona

teško i tmurno,

                u grudi udari me.

Tad se dižem,

i u mutna okna prozora,

puna sitnih glasova večeri,

                šapućem, nesigurno,

                          i moje ime.