Milan Rakić - LEPOTA

Jest, nema na tebi nijednoga dela

da se mome oku mogao da skrije,

nijednog prevoja blistavog ti tela

da se moj poljubac na nj spustio nije.

Znam te tako dobro: u rastanka čase

ti preda me stupaš sva sjajna i živa,

znam kada će suze oko da ti kvase,

znam kad ti se duša miloštom preliva,

a kad u njoj nosiš svu toplinu Juga...

Pa ipak si svakog dana nova meni,

uvek nova, uvek tako čudno druga,

i nikada slična jučeranjoj ženi.

Ta moć tvoja čudna zaslepljava mene

raznovrsnim sjajem, mirisom, i bojom.

- Oh, budi jedanput ko i druge žene,

da odahnem najzad pred lepotom tvojom!